Рударско-геолошки факултет је образовно-научна установа у саставу Универзитета у Београду. Образује стручњаке на основним, мастер и докторским студијама. У периоду од када је основан Факултет закључно са школском 2023/24 годином, дипломирало је 7763 студената, магистарски рад је одбранило 731 магистра техничких наука, док је докторску дисертацију одбранило 586 доктора техничких наука. По акредитованим студијским програмима основне академске студије завршило је 1902 студената, мастер академске студије завршило је 1158 студената, док је 94 студента одбранио докторску дисертацију.
Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду једини је факултет у нашој земљи који школује инжењере за две различите области: геологију и рударство. Наши наставни програми су већ годинама усаглашени са програмима најпознатијих факултета и универзитета сличне или исте делатности у свету.
Данас је Рударско-геолошки факултет институција која испуњава стандарде савременог високог образовања и младим људима пружа могућност да се уз помоћ међународно признатих стручњака, врсних предавача и коришћењем савремене опреме и литературе образују за различита звања у оквиру рударске и геолошке инжењерске струке. Студирање на неком од студијских програма Рударско - геолошког факултета идеално је за младе људе који воле природу и изазов да је проучавају.
Осим стандардног школовања, рада у лабораторији и за рачунаром, будући инжењери рударства и геологије имају и теренску стручну праксу као део обавезне наставе. Одлазак на терен представља једну од најлепших наставних обавеза. У природном амбијенту, студенти се директно упознају са природним феноменима и процесима које проучавају. Заједнички боравак увек је прилика за дружење и успостављање комуникације између студената и наставног особља, што је један од основних предуслова успеха савремене наставе.
Самостални развој и стварање првих домаћих кадрова из геологије започет је 1880. године оснивањем Катедре за минералогију и геологију на Великој школи у Београду. Школовање кадрова из геологије вршило се до другог Светског рата на Филозофском факултету Велике школе, односно Универзитету који је основан 1905. године.
Основан је Рударско-геолошки факултет. На Техничком факултету у Београду основан је Рударски одсек са Одељењем за рударство и Одељењем за геологију.
Од 1948. године на двема групама Природно-математичког факултета формирају се нове генарације стручњака за геологију, а на одговарајућим катедрама и заводима развија се низ ужих стручних дисциплина. Одељења се трансформишу у два одсека: Рударски и Геолошки.
Геолошки одсек прераста у Геолошки факултет, тако да независно, али у тесној сарадњи, делују два факултета – Рударски и Геолошки. Поред тога, у оквиру Природно-математичког факултета постоји и Геолошка група.
Рударски и геолошки факултет, дотле смештени на Техничком факултету, усељавају се у зграду у улици Ђушина број 7.
Рударски и Геолошки факултет дефинитивно се спајају у јединствен Рударско-геолошки факултет са два одсека: Рударским и Геолошким.
Геолошко - палеонтолошка и Минералошко - петролошка група ПМФ-а припајају се Геолошком одсеку Рударско-геолошког факултета.
Рударско-геолошки факултет у Београду интегрисан је са Рударско-металуршким факултетом у Бору и делује под називом Рударско-геолошко-металуршки факултет Београд - Бор.
Престаје интеграција са РМФ у Бору. Рударско-геолошки факултет поново постаје јединствен, самосталан факултет, организован кроз основне организације удруженог рада.
Законском трансформацијом Рударско-геолошки факултет добија садашњи облик организације.
Рударско-геолошки факултет и сви студијски програми који се на њему изучавају пролазе процес акредитације у складу са принципима Болоњске декларације.